Koliko smo zbilja jaki i moćni a koliko slabi i nemoćni zavisi od nekih faktora koje znamo često zaboraviti u svojim životima. Povodom toga razmislimo o dva ajeta koja slijede:
Prvi ajet govori o Musau, a.s., kada je bio dijete i kada ga je majka Božijom uputom trebala staviti u košaru i spustiti u vodu.
Sura Kasas ajet sedmi: pa kad se za njega uplašiš, tad ga baci u rijeku,
Drugi ajet govori o Faraonu kada je potopljen.
Sura Kasas ajet 40: Pa smo dograbili njega i vojske njegove, te ih bacili u more.
Prvi ajet, u vezi Musaa, a.s., dojenčeta, dakle u fazi potpune bespomoćnosti, govori o spuštanju u vodu, iz koje izlazi spašen, živ, zdrav, netaknut, voda mu nije naudila.
Drugi ajet, u vezi sa Faraonom, koji je na vrhuncu fizičke snage, na vrhuncu društvene moći, zajedno sa svojim vojnicima pada u more i utapa se.
Znač: Musau nije naškodila njegova bespomoćnost.
Faraonu nije pomogla njegova moć.
A to je nama pouka i poruka da trebamo imati na umu da svako ko bude s Bogom i uz koga je Bog, ma koliko formalno gledano u okviru naših mjerila bio bespomoćan ipak njegova mu bespomoćnost, slabost i nemoć neće nauditi, i svako ko ne bude s Bogom, ma koliko u okviru naših mjerila bio moćan, jak i utjecajan, njegova mu moć, sila i snaga neće biti od koristi.